[bws_googleplusone]
Жене на селу су сналажљиве, предузимљиве и вредне, али шта вреди када су неравноправне и зависне од мушкараца – поручила је Јелена Ристић на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“, одржаној 8. марта у Београду
Јелена Ристић, млада предузетница из Богатића, без увијања се у име жена са села на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“, супротставила неравноправном положају у односу на мушкарце.
– Моја комшиница са својим мужем продаје на пијаци производе из њихове баште. Она мери, а он наплаћује! То је слика положаја жене на селу. Знам и радницу која је сваког месеца супругу даје своју плату и приморана је да слаже да јој је плата мања за две хиљаде динара јер једино тако може да располаже бар делом своје зараде – рекла је, поред осталог Јелена.
Она је још поручила да жене на селу нису ни необразоване, ни лење ни неспособне, већ веома сналажљиве, предузимљиве и вредне и да због тога заслужују да буду равноправне са мушкарцима!
– Оне су сада преодређене да чувају кућу, а то подразумева мукотрпан рад у домаћинству за који нису плаћене. Нису власнице имовине због чега не могу да остварују бројна права која имају мушки чланови домаћинства. У малим срединама нема разумевања за жене које се упуштају у предузетничке воде. Наводно је вођење посла предвиђено само за мушкарце, а жени је место у кухињи и да гаји децу – додала је Јелена.
Посвећена борби за права жена у руралним подручјима, у оквиру Уније жена Западне Србије, Јелена је својим примером порушила све стереотипе против којих се бори. Када се удала за супруга Милана, чија породица годинама има пекарску фирму, није бежала ни од једног посла. Радила је све што је требало, од физичких послова, као продавац и онда у једном периоду као директор. Родила је троје деце, Милицу, Вука и Душана, упоредо студирала, а када је добила диплому уместо да прихвати запослење „на државним јаслама“ које јој је нуђено, посветила се приватном предузетништву. Искуство стечено у породичној компанији помаже јој да успешно води козметички салон „Аура Ристић“, али и да својим искуством и личним примером помогне свим другим женама.
– Жена жели да буде остварена на сваком пољу, да буде добра супруга, снаха и мајка, успешна пословна жена, а уз то да буде лепа, негована, да има своје хобије и буде задовољна собом. Ја сам све то постигла и желим да помогнем мојим комшиницама и свим другим женама из руралних подручја да се изборе за независност и равноправност – каже Јелена.
Женама у руралним пределима, тврди Јелена, теже су доступна финансијска средства за почетак бизниса, што је ограничавајући фактор за њихово укључивање у предузетништво.
– Банке захтевају хипотеке, а у сеоским срединама је имовина углавном власништво мушкараца, због чега је немогуће добити кредит за почетак делатности. У општини Богатић, према неким подацима има веома мало жена предузетница. Могућности су велике, обично у области услуга. Имала сам прилику да разговарам и сарађујем са предузетницама из других руралних подручја широм Србије и мање-више свугде је исто – каже Јелена.
У области пољопривреде су велике шансе, посебно у Војводини и Источној Србији у производњи органске хране и на том пољу, сматра, треба искористити финансијску подршку фондова Европске уније и Уједињених нација, као и других страних и домаћих фондова.
-Потребно је да држава уреди законску обавезу да свака жена која ради у сеоском газдинству мора обавезно бити социјално, здравствено и пензијски осигурана – сматра она.
Искреним речима и снажним порукама Јелена је привукла пажњу учесника конференције после које су јој многи честитали. Уз то, позвана је на више форума о положају жена у руралним подручјима на којима ће говорити уверена да ће својим искуством помоћи да жене на селу више не буду потцењене и неравноправне.
Д. Грујић
Фотографије: Приватна архива
Насловна фотографија: Јелена Ристић са Мајом Гојковић, председницом Народне скупштине РС и Станом Божовић, државном секретарком у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања