[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
У 2018. години навршиће се сто година од велике и крвљу плаћене победе српског народа у Првом светском рату. И Мачва, завичај академског сликара Драгана Мартиновића натопљена је крвљу патриота који су своје животе дали за највише циљеве слободе.
Да се не заборави светла историја потрудио се и Драган Мартиновић који последњих шест година припрема свој, уметнички помен голготи Србије. Реч је великој изложби од три циклуса и пет потциклуса са 125 уља на платну, коју ће, каже, „представити као своју личну рововску борбу за време окупације која још траје”. Прву изложбу планира да организује у Сремској Митровици, где сада живи, на свој рођендан, 30. априла, и за сада је њен радни наслов „Востани Сербие”.
Није се Мартиновић случајно определио да скоро шест година посвети овој теми. Извориште је у великом поштовању јунака Великог рата, од обичних сељака до војвода, али и личним мотивима страдања његових најближих.
– Мој добар пријатељ историчар Бранко Станковић једном ми је рекао да је из је фамилије Мартиновића у Првом светском рату погинуло њих педесет. У Липолисту, родном месту моје мајке Вере, у лето 1914. Аустроугарска војска је побила 3700 људи, међу њима и њене рођаке. Зарекао сам се давно, пошто нисам упамтио ни прадеду ни деду, да ћу да провдем пет година у свом рову, за штафелајем, онако како су моји преци пет година ратовали за оно што ми данас слободно дишемо.
Прву слику којом је, каже, зачета идеја, насликао је 1986. године и посветио је свом деди. Од је 2011., после једномесечног боравка на Крфу, практично настаје цео опус изложбе за коју још није утврдио наслов, али разматра идеју да се зове „Востани Сербие”.
Прва два циклуса слика већ је видела ликовна публика широм Србије. Посебну пажњу привлачи циклус „Крстови” са 33 уља на платну у облику крстова. У крстовима су ратници, сељаци, војводе, Гаврило Принцип, сликарка Надежда Петровић која је умрла као ратна болничарка 1915…..
– Циклус „Мале задушнице” чине крстови са сликама дечијих играчака. Деца су најбољи чувари, највеће патриоте, а највеће учитељице патриотизма су бабе које су оставиле своје мужеве на неким незнаним гробовима путем од Србије преко Албаније до Солуна и назад – објашњава Мартиновић.
Уметник истиче да је у завршници свог досад највећег пројекта. До априла завршава последња два циклуса слика. Планира да изложба у Сремској Митровици траје месец дана и потом, када се уради каталог, у складу са годишњицом Великог рата организује стотину изложби на путу српске војске током рата. Осим у галеријским просторима, слике ће излагати свуда где почивају српски ратници – у албанским планинама, на Зејтинлику, Крфу…
(Д.Г.)