[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Победница Купа Србије у каратеу, у борама, Теодора Миланковић из Богатића, тренира карате од своје седме године. Одлична је ученица, поред спорта воли и фолклор. Две велике љубави донеле су јој бројне радости и огромно животно искуство, због чега са својих петнаест година може да буде узор вршњацима и млађима.
На два такмичења одржана минулог викенда у Београду, Купу Србије у каратеу и Меморијалу „Слободан Вучинић“, млада каратисткиња Теодора Миланковић из Богатића освојила је две медаље – златну и бронзану.
Златно одличје које је Теодора освојила као првакиња у Купу (у борбама), после сребрне медаље на Европском првенству прошле године, најдраже јој је у досадашњој спортској каријери.
– Припреме нису дуго трајале. Практично смо тренирали свега месец дана, а пет дана смо провели на припремама у Јагодини. На старту је било најтеже, јер ми је прва противница била најбоља другарица Ана Бојић – каже Теодора.
Кимоно је први пут обукла са седам година и од почетника је „догурала“ до браон појаса. Чула је, каже, да у Карате клубу „Мачва“ тренира велики број деце, па је захвална мајци Сузани што јој је дала подршку да им се прикључи. Док је као мала девојчица, на основу оскудних сазнања о каратеу почела да тренира, сада, као одрасла и самоуверена девојка детаљније образлаже своју љубав према каратеу.
– Свиђа ми се карате као спорт. Омогућава да се ослободиш негативне енергије, да стекнеш самопоуздање, да се се истакнеш као појединац и део тима. Свиђају ми се и путовања на такмичења, током којих се дружимо, боље упознајемо, стичемо нове пријатеље – објашњава Теодора.
Мада има велике амбиције у спорту, ни једног тренутка их не подређује најважнијим обавезама – у школи. Завршила је Основну школу „Мика Митровић“ са одличним успехом и уписала се у Мачванску средњу школу, у одељење царинских техничара. Сада је у првом разреду. Пред њом је четворогодишње школовање, а потом, како планира, студије пошто жели каријеру инспектора.
Ова вредна девојка успешно организује свој радни дан и постиже све. Уз школу и карате, она воли и фолклор. У „Ђидо“ је крочила када није имала пуних пет година и данас је члан предприпремног ансамбла. Напорне пробе су као тренинг у Карате клубу, а путовања и наступи у опанчићима и народној ношњи као такмичења у омиљеном спорту, доносе радост, уживање, задовољствo и обогаћују животно искуство. Ова млада девојка, са својих петнаест година, већ је свесна најважнијих животних вредности, а својим примером, у сваком погледу, може да буде узор вршњацима и млађима.
Д.Г.