[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
На месту где је последњи педаљ бадовиначке земље, на левој обали Дрине, скоро километар далеко од „званичне границе” на Павловићу мосту, поред пуа Бадовинци – Бијељина, осам година се са јарбола вијори српска застава. То место је познато као „Јеличин газ”. Ту је и табла која обавештава да се дотле катастарски простире општина Богатић. Ту би, сматрају Бадовинчани, требало да буде граница две суседне државе.
Од обележја Србије и Општине Богатић, која су у фебруару 2010. године поставили су мештани и руководство месне заједнице – слаба је вајда. Да би дошли до својих њива домаћини из Бадовинаца и данас, као и тада, и пре тога, односно од завршетка последњег рата, прелазе мост и пролазе две полицијске и две царинске контроле.
– Трећина мештана Бадовинаца има њиве и шуме преко Дрине. Око 3.200 хектара. Према садашњем стању, имовина им се налази у другој држави, Федерацији БиХ. Када иду да сеју или жању, у другу државу ни не улазе јер када пређу мост они скрећу лево и десно некатегорисаним путевима до својих њива. Основни проблем је што се царински пункт налази на мосту, па се прелазак третира као улазак у другу државу. Када би се контролни пунктови Федерације изместили на стварну катастарску границу, не би било проблема. Наши људи ионако иду до својих њива и шума и не би било потребе да се контролишу – каже Александар Илијашевић, одборник у Скупштини општине Богатић.
Ово је, међутим, пусти вишегодишњи сан Бадовинчана. Често пута су раније писали општинским и државним органима и истичући своје проблеме због преласка границе тражили измештање контролног пункта Федерације на стварну, катастарску границу. Од државних органа су, уз потврду да је земља на левој обали Дрине неоспорно српска, добијали критике што праве раздор у сопственом народу, ваљда због Републике Српске. Међутим, остали су препуштени сами себи када су се борили за једноставнији прелаз преко „привремене границе на мосту”, пошто су им били прописани невероватни услови.
Државни органи ћуте
– Мештани и Месна заједница су се упорно борили против папирологије која је отежавала прелазак моста. Тражене су силне потврде, уверења, докази, зелени картон за трактор, шта све није. Плаћала се мостарина. До своје њиве сељак није могао да оде како му је најјефтиније и најбрже, већ само како се изјаснио да ће ићи. Тако, уколико хоће само да пређе Дрину да би обишао пшеницу како би проценио када ће моћи да се жање, уместо пола сата аутомобилом он мора да изгуби три пута више времена трактором – додаје Илијашевић.
Уз ограничење слободе кретања, бадовиначки сељаци нису сигурни ни да ће сачувати имовину која се налази на левој обали реке. Одавно се краде у шумама чији су власници Бадовинчани. До њиве се неретко не може јер је на пољском путу постављена препрека. Колико је тона усева убрано незаконито, не зна се. На том подручју српска полиција, инспекција и други државни органи немају надлежност. Осим пореске управе која благовремено издаје пореска решења. Мада, мешани Бадовинаца су „привилеговани” што плаћају локалне порезе. На новосаграђене објекте и обрадиву земљу нови власници, из Републике Српске односно Федерације, до сада ниси ни уведени у пореску евиденцију у Богатићу. Све то је утицало да се, због сопственог мира, земља и шуме на левој обали продају без преке потребе. Чак и када су једина имовина која се поседује.
У допису привременог органа МЗ Бадовинци председнику државе, министру иностраних послова и председници Владе, упућеног почетком новембра, посебно се указује на правну несигурност власника имовине и што је без заштите остала и државна имовина.
– Пoлoвинa aтaрa нaшeг сeлa сe нaлaзи сa лeвe oбaлe рeкe Дринe гдe,нa жaлoст, нaши грaђaни нe уживajу личну и имoвинску зaштиту oргaнa Рeпубликe Србиje. Нaвeдeнo зeмљиштe je у кaтaстру нeпoкрeтнoсти и eвидeнтирaнo кao зeмљиштe у К.O. Бaдoвинци, тeритoриja oпштинe Бoгaтић, Рeпубликa Србиja. Зeмљиштe je у влaсништву грaђaнa Бaдoвинaцa и рaди сe o плoдним oрaницaмa кoje oбрaђуjу нaши грaђaни и шумскoм зeмљишту.
Контроле на српској земљи
Нa тoм пoдручjу пoстoje изгрaђeни oбjeкти, путeви и другa инфрaструктурa. Нa oвo зeмљиштe грaђaни Бaдoвинaцa плaћajу пoрeз и другe oбaвeзe Рeпублици Србиjи. Дoзвoлe зa изгрaдњу oбjeкaтa издajу нaдлeжни oргaни Oпштинe Бoгaтић. Meђутим, нaши држaвни и судски oргaни нe oствaруjу свojу нaдлeжнoст нa тoм дeлу тeритoриje Рeпубликe Србиje, штo je у прeтхoдним гoдинaмa ствaрaлo вeликe прoблeмe и штeтe нaшим грaђaнимa.
Нaпoмињeмo дa je свe инфрaструктурнe oбjeктe дo и прeкo Пaвлoвићa мoстa, сa дeснe и лeвe oбaлe рeкe Дринe, дo грaницe К.O. Бaдoвинци сa К.O. Пoпoви /oпштинa Биjeљинa/финaнсирaлa Влaдa Рeпубликe Србиje, кoja je jeдини пoтписник кoнцeсиje сa инвeнститoрoм Пaвлoвићeвoг мoстa-Кoмпaниjoм Дринa Ривeр Бриџ кoрп. Бeoгрaд.
Рeпубликa Србиja je измeђу oстaлoг финaнсирaлa слeдeћe: изгрaдњу рeгиoнaлнoг путa Бoгaтић-Бaдoвинци-Биjeљинa дo грaницe К.O. Бaдoвинци, изгрaдњу eлeктрoeнeргeтских oбjeкaтa, изгрaдњу мрeжe фикснe тeлeфoниje, oбaлoутврду дeснe и лeвe oбaлe рeкe Дринe у ширoj зoни Пaвлoвићa мoстa, a кojу и сaдa рeдoвнo oдржaвa Вoдoприврeдa Рeпубликe Србиje – пише у писму привременог органа МЗ Бадовинци које је потписао у име грађана председник Александар Вуловић.
Писмо је упућено и, претпостављамо, стигло на назначне адресе пре посете делегације Федерације БиХ Србији, али у медијима питање земље бадовиначких сељака није спомињано. Неоспорно је, међутим, да и оно треба да се решава у склопу разграничења суседних држава. И док мештани Бадовинаца упозоравају да немирна Дрина мења ток, па би тако граница могла да буде и код Обреновца или Шапца, потребно је подсетити да је Дејтонским споразумом река Дрина одређена као привремена граница. Међудржавна комисија за границе би могла, бавећи се питањем имовине, да иницира промену и успостави поштеније коначно решење.
Д. Г.