[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Удружење жена „Црнобарке” за кратко време омасовљено. Захваљујући учешћу на сајмовима и туристичким манифестацијама, за њихово умеће се далеко чуло. Ово удружење је позитиван пример организовања и економског оснаживања жена на селу. Међутим, за озбиљнији рад неопходна је и финансијска подршка државе.
Удружење „Црнобарке” је најпозитивнији пример активизма жена на селу. Основано је прошле године, када је имало свега неколико чланица, а од августа ове, када су се уселиле у своје просторије, окупља више од двадесет жена из Црне Баре. Домаћице, пензионерке, незапослене, раднице, окупљају се у свом удружењу, производе зимницу, штрикају, хеклају, везу, а потом све то продају на сајамским приредбама широм Србије и у окружењу.
Раде и улажу
-Почели смо сопственим средствима која смо уложили у набавку поврћа и воћа и летос од тога направили зимницу. Спремили смо за продају више од 300 тегли ајвара, потом салате, краставчиће са љутим папричицама, џемове, слатка, сокове… Захваљујући Туристичкој организацији општине Богатић, са којом смо учествовали на више сајмова и туристичких манифестација, залихе зимнице су на измаку. Сав новац који смо зарадили уложићемо у набавку вуне, конца, платна и других материјала и опреме. Долази зимско време, када ћемо у нашим просторијама израђивати производе домаће радиности са надом да ћемо их као сувенире на пролеће продати – каже председница Весна Јуришић.
Рад у удружењу представља задовољство свим чланицама. На првом месту су им обавезе у домаћинству, а ангажовање у слободно време у удружењу је одмор од кућних послова иако и тамо знају „добро потегну”. Ко мисли да је шала припремити више од две стотине килограма ајвара, вара се. Али, кад се удруже спретне руке, па и запева уз рад, време брзо прође, а тегле очас пуне и спремне да се продају.
Предузимљива председница Весна Јуришић ради као геронто-домаћица у „Каритасу”, али не само због тога што је председница, већ и због жеље да мисија удружења успе, у појединим данима код куће само преспава.
– Прошлог викенда смо учествовали на сајму у Брчком. Одмах након што сам завршила прву смену, кренула сам за Брчко, а по повратку поново на посао. Кад си уверен, као што сам ја, да са удружењем можемо доста да постигнемо, онда ни такав ритам не пада тешко – наставља Весна.
На правом путу
За Миланку Јуришић је окупљање „као мелем”, а обављање послова најбоља терапија да се забораве свакодневни проблеми. Она је остала без посла пре двадесет година и у овом периоду нигде није радила, а свега неколико месеци јој недостаје да се пензионише.
– Село полако одумире, људи се не друже као некада, затворили су се у куће уз телевизор и друштвене мреже. Удружење унапређује друштвени живот у селу, а ми као чланице имамо прилику да се дружимо, да путујемо и са нашим производимо остваримо приход удружењу. Од августа до данас били смо на више сајмова и манифестација где, осим што пласирамо наше производе, стичемо нова познанства, размењујемо искуства – каже Миланка.
Миланка ће наредних месеци имати пуне руке посла, којем се унапред радује. У зимским месецима она и њене другарице ће да плету капе, шалове и рукавице, везу столњаке, кошуље, прегаче, јелеке…
– И код куће никад не седим празних руку. Не испуштам игле и конац, кажу да сам постала стручњак за ручне радове. Радићу и у удружењу. Недавно смо на поклон добили „Смедеревац”, па ћемо у топлим просторијама да се дружимо и стварамо за бољитак нашег удружења – додаје.
Удружење „Црнобарке” је прави пут до оснаживања жена са села. Вредне Црнобарке се надају ће друштво још снажније подржавати удруживање жена са перспективом да у оквиру својих удружења остварују и радни однос.
– Умемо да радимо и можемо још много више што би допринело и омасовљењу удружења и његовом оснажењу. Недостају нам средства и стални купци. Ипак, после свега неколико месеци интензивног рада, сматрам да смо на правом путу да то и постигнемо. Ове године први пут учествујемо на Сајму етно хране и пића и од ове велике сајамске приредбе много очекујемо – каже на крају председница удружења Весна Јуришић.
Д.Г.