[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Бадовиначки поп Теодор Теша Поповић (1773-1853) је изузетно значајна личност у историји овог села. О њему је у тексту „Устанички старешина поп Теша Поповић“ доста детаља открио и тако сачувао од заборава историчар мр Радомир Ј. Поповић.
„Мачва прес“ преноси неколико занимљивих детаља из живота овог свештеника и догађајима и личностима из тог времена.
„Поп Теша је, по свој прилици, већ од почетка пришао устаницима. У лето 1804. под непосредном Карађорђевом командом у Бадовинцима је саграђен шанац који је до краја Устанка имао изузетан значај. Као нижи заповедник, поп Теша је обезбеђивао прелазе на Дрини код Бадовинаца, пошто је због разливене обале и меандарског водотока овде био један од најпогоднијих прелаза за војску. Као главни команданти бадовиначког шанца помињу се Стојан Чупић и Сима Катић. Турци су на почетку 1806. године код Бадовинаца подигли логор одакле су потом кренули на Мишар, али и устаничка војска је касније одавде прелазила у Босну. Драгомир Туфегџић је, према предању, описао начин на који је поп Теша једном обезбедио храну за стражаре поред Дрине. Због ратних околности, честог бежања у збег и учешћа становништва у борбама, у Мачви се неколико година „није сејало нити се чуо петао”, па је владала глад. Стражари под Тешином командом једном приликом запретили су му да ће напустити своја стражарска места, уколико им не набави храну. Теша је кренуо у потрагу за храном и тумарајући набасао је на збег у којем је затекао жену која је деци пекла проју. Када се са женом поздравио, сео је крај ватре, узевши празну тикву коју је нагнуо као човек који би се напио воде. Када је жена отишла на оближњи извор Теша је искористио тај тренутак узео проју и однео је стражарима. Због тог греха касније је годину дана постио. Отуда у Бадовинцима кад неко нешто згреши пословица: „Отпостићеш ти то као поп Теша проју.”
….
„Поп Теша је био ожењен Јованом, у предању помиње се као и Селена, родом из Клења. Судећи према натпису на надгробној плочи рођена је 1765. године, а умрла је 1850. године. Према памћењу Бадовинчана она је убила неког обесног Турчина тучком, о чему је писао је Јанко Веселиновић. Поп Теша и Јована изродили су синове Димитрија, Аћима, Николу (1813-1873) и ћерке Марту и Ружицу. Никола је после завршене Богословије у Београду 1840. године, рукоположен за пароха у Бадовинцима где је остао је до смрти 1873. године. Николина ћерка Јелисавета била је мајка Јанка Веселиновића, који је у својим приповеткама овековечио прадеду Тешу. У приповетци Недеља, један дан из живота глоговачке цркве Веселиновић карактерише попа Тешу као pater familias-а своје парохије. Он уочи недељне службе у глоговачкој цркви, у коју су долазили становници и свештеници околних села у којима није било саграђених цркава, наговара црнобарског свештеника Стевана Милојевића да пред окупљеним народом „разобличи” завађену браћу Танчић из Бадовинаца како би их тако „постидео” и спречио деобу породичне задруге.“
…….
„За време прве владе кнеза Милоша, поп Теша био је повереник Јеврема Обреновића, управника Шабачке, Ваљевске и Соколске нахије. Уз то најзаслужнији је што су Бадовинци 1828. године ушорени. Личним примером приволео је сељане да изместе своје домове тако што је преко свог имања одредио правце улица и места где су касније саграђене црква, школа, зграда примиритељног суда и пушкарница. Да је поп Теша у то време био најзанчајнија личност у Бадовинцима посредно сведочи Јоаким Вујић, који је на пропутовању кроз Србију, 1826. године гостовао у његовој кући.“
(Мр Радомир Ј. Поповић, Мусеум, Годишњак Народног Музеја у Шапцу 6, Шабац 2006)
Фотографија: Споменици попу Теши, његовој супрузи и детету у порти цркве у Бадовинцима (Снимио Никола Поповић)
Наставиће се…