[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Варалицама „Нора“ које је осмислио и које ручно прави Горан Матић (50) из Богатића буцови, бандари, смуђеви, пастрмке, штуке и друге грабљивице не могу да одоле. Од риболоваца из целог света добија фотографије које потврђују да је његов „патент“ више него успешан. Најинтересантније у овој причи је да Горан варалице израђује од делова бачених шпорета, микроталасних пећи, судопера, вентилатора…
И сам страствени риболовац (каже да је најмање четрдесет година провео „на води“), Горан Матић је дуже од две године усавршавао варалицу која се разликује од „индустријских“, али и гарантовано пуни чуварку!
– Прве варалице сам направио од зрна куршума и после две године истраживања и испитивања патентирао сам варалицу у садашњем облику помоћу које се успешно лове бројне грабљивице у свим водама. Дошао сам до материјала који су најбољи, усавршио облик, оптималну асиметричност, величину и боју, што је омогућило ефектан рад у свакој води. Сада ми је највећа радост кад од риболоваца којима пошаљем варалицу добијем фотографију као потрду успешног улова – прича Горан.
„Нора“ је направљена од материјала доступног на отпадима, од делова кућних уређаја којима је истекао век трајања – старих шпорета, микроталасних пећи, водоводних цеви, судопера, вентилатора… Довољно је да на уређају који би завршио на ђубришту, у каналу поред пута или у најбољем случају на легалном отпаду, може да се искористи део од месинга, прохрома, алуминијума, бакра или лима, величине 10 са 3-4 центиметара. И онда Горан својим вештим рукама од таквог комада израђује савршену варалицу.
– Направио сам шаблон мастера, који оцртам на металу, па маказама грубо исечем углове и када добијем основни облик брусилицом обрађујем не добијем елипсасти облик. На крајевима бушилицом направим две рупе, за удицу и вирблу. Онда следи гравирање, на крају најважније – савијање варалице да би добила закривљеност, односно асиметричност. То радим на преси коју сам ја конструисао – објашњава процес производње.
На једном крају варалице је удица са репићем који плете од конца за мушичарење, а на другом вирбла од гвожђа. „Репић“ је веома важан део јер од његове дужине зависи брзина варалице. Попут „мотора“ репић покреће варалицу спорије или брже. Без њега је у води само комад метала.
– У води варалица имитира болесницу рибицу. Има свој ход, па се „изврне“, промени начин рада, а све то изазива грабљивицу која помисли да је пред њом лак плен. Исто се понаша у плиткој води, ради чак и на свега три центиметра дубине, као и на 15 метара испод површине воде. За разлику од варалице са лептирима се не закачује за дно или за траву – каже Горан.
Ово „чудо“ према којем нису равнодушне рибе грабиљивице, дуго је свега осам и по, а на најширем делу широко свега два и по центиметра. Стандардне тежине су 10, 15 и 20 грама, зависно од материјала са отпада који је доступан. Прави подвиг Горан је направио када је по поруџбини једног Данца у својој радионици израдио варалицу тешку свега грам и по.
– Прво сам трагао за материјалом и, да не поверујете, нашао сам га на баченом кинеском вентилатору, на оном делу који може да се извлачи. После извесног времена, колега из Данске ми је послао фотографију са пастрмком тешком 5,7 килограма коју је добио на ту варалицу.
Фарба их у разне боје, али су се најбоље показале оне боје зелене банане. Већ на три метра испод површине воде је мркли мрак, па су варалице у овој боји најуочљивије и непогрешиво преваре и најмудрију штуку, смуђа, пастрмку, бандара или буцова.
Овде погледајте видео – како ради Нора варалица у води.
Д. Грујић
Канађани о „Нори“
Канадски портал Crafty Anglers који открива „фасцинантне вештине страствених занатлија“ и рекреативном риболову посветио је целу страницу Горану Матићу и његовој варалици јер су препознали квалитет, а посебно што се варалице израђују ручно и делом од рециклираног материјала. Захваљујући овом сајту варалица „Нора“ је доспела широм света!