[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Милош Даниловић, двадесетпетогодишњи младић из Клења, најбољи је студент треће класе Медицинског факултета Војномедицинске академије на Универзитету одбране у Београду! Најмлађи мачвански лекар и потпоручник Војске Србије за шест година студирања није добио мању оцену од десетке!
На свечаној церемонији испред Дома Народне скупштине, у суботу, Милош ће као најбољи у класи бити на челу свечаног строја и од председника Републике примити вредну награду – златни парадни бодеж.
После шест година студирања на Медицинском факултету Војномедицинске академије Милош је остварио сан из детињства да ће се једног дана заклети отаџбини и положити Хипократову заклетву. У суботу ће и званично постати потпоручник Војске Србије и војни лекар.
– Слагао бих када бих рекао да је било лако. Био је то дуг и напоран пут, пун рада, одрицања, препрека, непроспаваних ноћи… Дани и ноћи учења, војна обука, терени, гађања…Одрекао сам се много чега што је испуњавало моје вршњаке. Али, ових шест година, ма колико било тешко, ја сам живео свој сан. Имао сам циљ и веровао да ће се труд на крају исплатити. Наравно, у свему сам имао подршку породице, оца Бранка, мајке Бранкице, сестре Иване, као и девојке Јелене – прича Милош.
Смеран и озбиљан, Милош већ на почетку разговора, саветује младим људима да не забораве своје корене и почетке, да верују у себе јер само тако сваки циљ постаје достижан и сваки сан остварив.
Као дечак је маштао како ће једном служити Србији коју воли и постати лекар. Први корак је била Медицинска школа у Шапцу. У време када је био други разред, на Универзитету безбедности је основан Медицински факултет ВМА.
– То је оно што сам прижељкивао. Спој војске и медицине, као да је неко „ушао“ у моје снове и омогућио ми да се остварују. Примљен сам на факултет и успешно се прилагодио новим обавезама. Живот у интернату, рано устајање, изласци само викендом на првој години, после четврте године интернатски смештај… Одлазак из родног места и породичног гнезда, што многима најтеже „пада“, мени није био препрека. Ја сам се одвојио у петнаестој години кад сам уписао средњу школу, а још раније сам доста путовао и био одсутан из куће јер сам играо кошарку. А кад живиш свој сан, и најтеже препреке су савладиве – каже Милош.
Од почетка студија Милош се истицао у свему. Осим што је добијао похвале, заслужио је и „Доситејеву стипендију“ Фонда за младе таленте. Свих шест година студирања, у индексу је низао све саме десетке.
– Стекао сам велико знање и бројне вештине које ће ми користити, а успомене тешко могу да избледе. Памте се терени, скијање на Копаонику, понтоњерска обука на Сави, пракса у еминентним болницама… И стечена пријатељства која су, чини ми се, нераскидива. Ја сам се на факултету бавио и научно-истраживачким радом, захваљујући чему сам путовао на конгресе, а боравак на Војномедицинској академији у Санкт Петербургу је незаборавно искуство – додаје најмлађи потпоручник и лекар.
У суботу је пред Домом Народне скупштине промоција најмлађих потпоручника и лекара, који су после завршетка студија добили посао и већ у понедељак они ће бити упућени на шестомесечно стажирање. Милош планира да настави усавршавање, па је пред њим, осим рада, још неколико година учења.
– Волео бих да добијем једну од две специјализације – интерну медицину или хирургију. Интерну схватам као најпотпунију и као субспецијализацију касније бих изабрао кардиологију, која је за мене краљица медицине. Када је хирургија у питању, волео бих да се бавим пластичном и реконструктивном хирургијом – открива жеље и планове.
Осим што ће служити часно своме народу и бити понос своје отаџбине, Милош има и доста личних планова и амбиција. Сачувао их је за себе и своје најближе. Овај вредан и упоран младић оствариће све што пожели!
Д. Грујић
Фотографије: приватна архива