[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Док се друштво заклиње у борбу против беле куге, најмлађи у Богатићу су овог лета остали без јединог кутка који им је пружао велико задовољство. На „замку“ – играоници код суда, уместо да се поправе недостаци и врати на коришћење најмлађим суграђанима, ударене су препреке од летви.
„Даље не може“ – поручили су деци надлежни. Очито (фотографије потврђују), под од дасака на „мостићу“ је иструлио и пропао и стварно не може да се пређе. Али, зар мора тако?
– Већ извесно време, пре него што су летве заковане, приметила сам да играоница није била безбедна, па сам престала да доводим дете ту да се игра. Тешко сам јој објаснила зашто не може и даље ту да проводи слободно време. Дете не схвата неке ствари, а искрено и ја не разумем да ли поправка стварно кошта толико много да нема пара да се то уради – испричала је једна мајка.
Дрвена конструкција, подигнута у време власти демократа, пре шест-седам година, није одолела зубу времена. Почеле су да се одваљују и труле даске, „искачу“ ексери, изваљују љуљашке, а као да је ничија годинама се не води брига о омиљеном дечијем месту. Пре свега, због њихове безбедности.
– То нису безазлене ствари, мала деца долазе ту да се играју, истина под надзором родитеља, али од кад је постављена играоница није поправљана или реконструисана. И сада када је „под“ на мостићу тотално иструлио никога није бригао за то. Нико не мари за децу – додаје други родитељ.
Од монтаже никада није било прописано до којег узраста малишани могу да је користе. Често су, посебно, ноћу овде дивљали старији, па није никакво чудо што је скоро уништена.
Покушај да сазнамо коме играоница припада и у чијој је надлежности њено одржавање, процена безбедности, евентуално уклањање ако би се проценило да је небезбедна, завршио се неуспешно.
Ипак, сазнајемо да је једна радница општинске управе још крајем маја званичном службеном забелешком надлежнима у локалној самоуправи указала да је играоница дотрајала и као таква представља опасност за безбедност деце.
Од тада није било никакве реакције. Чак су и летве на делу који је иструлио заковане „приватно“, а не по налогу непознатог надлежног органа.
Фрапантно је да се годинама нико не бави безбедношћу играонице која се налази на јавној површини. На срећу, досад се ни једно дете није озбиљније повредило. Али то не оправдава небригу надлежних да обезбеде потпуну безбедност деце у простор који је уређен да би се у њему играла и забављала.
Д. Грујић