[bws_googleplusone]
Да ли ће се неко препознати у домаћем задатку тринаестогодишњег ученика шестог разреда из Богатића, у којем сурово описује своју земљу и упозорава на црну мрљу од појединих људи која засењује њене лепоте и праве вредности? Колико је алармантно када дете старо 13 година српско друштво описује као средиште лопова и шљамова? Како деци помоћи да остану на правом путу кад са 13 година уочавају снагу соја усијаних и празних глава, необразованих, неписмених и неваспитаних?
Забринутост за будућност своје земље и своју, овај шестак завршава жељом да је једног дана напусти. Значи ли то да су деца већ са 13 година разочарана у наше друштво и не виде перспективу?
Ево целог писаног домаћег задатка на тему Моја земља. Из разумљивих разлога име ученика, које је познато редакцији, не објављујемо.
„Моја земља је препуна природних лепота и чуда. Њу красе речна корита окружена плодним земљиштем и планине са чијих се врхова, као у огледалу, огледа Сунце. Све ове лепоте нажалост нестају због црне мрље која се полако, али сигурно, шири и уништава ову слику. Ту мрљу чине поједини људи.
Моја земља, некада престоница великих јунака, славних књижевника и колевка високих интелектуалаца, данас је средиште лопова и шљамова. Велики људи који могу својим знањем и вештинама да постигну много беже одавде, а они које је живот заробио у ову окрутну средину, а вреде нешто, не могу да се помире са суровом стварношћу и због тога се не уклапају у данашње друштво. Ово друштво које се из године у годину умножава, које није заслужило ни да се зна за његов постанак, данас чине угледни људи. Све усијане главе које виђате на улицама, које поносито шетају, не поштујући никакав ред, које саме себи дају на значају покушавајући да буду запажене су исто тако и најпразније главе и најгоре особе. Нажалост, овакав сој људи присутан је у свим сферама нашег живота. Њихов нарцизам и њихова заблуда о самом себи уништава генерације које тек долазе. Млади су окружени вандализмом, чврстим везама које доводе до неког „успеха“ и што је најгоре окупирани су телевизијом. Телевизија, која је некада нудила културно-образовне садржаје, комедије, квалитетну музику, временску прогнозу и дешавања у земљи, данас млађим генерацијама нуди лажи и заблуде, приказује необразоване и неписмене и што је најгоре неваспитане људе. Зато не разумем зашто старији оптужују млађе када су они само следили њихов пример и морам признати усавршили га. Овако организовано друштво моје земље води своју рођену земљу у сигурну пропаст.
Ја своју земљу волим зато што је светској сцени подарила велике таленте и што без обзира на све, бори се да задржи своју природну лепоту. Ипак, једнога дана, без обзира на моју велику захвалност и љубав, ја је морам и ма колико било тешко рећи – желим напустити.“