[bws_googleplusone]
У Бадовинцима седамдесетих година радила радио станица. Емитована обавештења, жеље, поздрави и честитке, изворна народна музика, репортери преносили значајне догађаје, али и приватна славља. Сеоски радио се чуо све до Сремске Митровице, а због преклапања фреквенције са „српским Нешвилом“ из Шапца, сигнал бадовиначког радија морао да утихне.
Почетком седамдесетих година из просторија Дома културе у Бадовинцима огласила се прва сеоска локална радио станица у Мачви – Радио Бадовинци. Основали су је тројица великих заљубљеника у радио дифузију – Душан Пандуревић, Томислав Зарић и Љубинко Јевтић.
На лицу места
– Радио Бадовинци на таласима Дрине студене и ведрог расположења пренеће и данас поздраве и жеље за срећу младенцима, испраћај регрута, рођендане, крштења и све то бесплатно. Потребно је само да на цеуљици напишете текст поруке и по деци пошаљете у Дом културе – овако се уз Тиркићево коло, од четири поподне до осам увече, сваким радним даном и недељом од десет до четрнаест часова обрашао слушатељству водитељ програма Љубинко Јевтић.
Бадовиначки радио је знао бити и те како моблан, на лицу места. На фудбалској утакмици домаће „Дрине“, на спраћају младих регрута или свадбеном весељу. Тада програм није ограничаван. Директан пренос је вршен све док траје весеље, ако треба и до зоре. Слушаност је била велика, а сељаци се ни на њиви нису растајали од транзистора.
Обавештења, рекламе и музика
– Слободан Савић на дугим колима или шпедитером чека на центру. Полазак на утакмицу у Глоговцу је око 14 часова. Навијачи, пожурите, превоз је бесплатан, јављао је репортер сеоског радија.
Ранко Паунић је на Ади. Чека да пређе Дрину. Родбина да се не секира. А после „Марамице свиленице“ објављујемо економско-пропагандне поруке!
– За ваш леп изглед бирне се фризерска радња Предрага Бајуновића Павлина. Овде можете наручити најјефтиније андулирање косе!
– Увек врућ бурек и најквалитетнији бели хлеб у пекари Драгољуба Вуловића Буба!
– Имали смо и получасовну емисију „Бадовиначки сусрети“, преносили смо готово све тадашње културно-забавне манифестације и објављивали вести са зборова бирача и савета месне заједнице, а све то се чуло у целом селу и мало даље, ако антену подигнемо више. Бадовинци су у то доба имали десет фолклорних секција и певачких група. Натпевавале су се и надигравале улице, одвијала такмичења у квизу знања, а овде је 1971. године уживо емитована емисија Радио Београда „Село весело“ – присећа се Љубинко Јевтић.
На таласима ове радио станице дефиловале су тадашње музичке легенде Мачве: Бели Миражић из Црне Баре, Бели Мартиновић из Богатића, Бора Носовић из Салаша Црнобарског, Рајко Арнаутовић из Бадовинаца, Добросав Макунчевић из Клења… Најпопуларније песме – Лоло моја из Бадовинаца, Марамица свиленица, Сунчев зрачак кроз гранчице пао, Где ћеш бити лепа Кејо, Вишњичица род родила… Слушали су се Лепа, Цуне и Тозовац.
Ометали „српски Нешвил“
Покушај Боје Зарића, тадашњег референта месне канцеларије да регистрацијом озваничи његово постојање и раде није успео. За кратко време, бадовиначки радио је запао у око тадашњим властима.
Било је и шаљивих ситуација. Једном пошла полицијска патрола у Бадовинце. Укључили радио, а оно тананин Борин глас вече Сунчев зрачак кроз гранчице пао. И одједном – тајац. Како се патрола приближавала дому културе, одједном прекид у програму. У страху од хапшења и заплене опреме Љубинко и друштво искључили станицу и сместили је на таван. Пристигавши у дом, полицајац Миле ихје оштро искритиковао што није до краја чуо своју омиљену песму!
– Шалу на страну, тадашњи директор Радио Шапца Тома Јеротић доста се љутио на нас и претио пријавом суду јер се наша фреквенција често покалапала са њиховом, а Радио Шабац је у то време био у зениту популарности и називали су га „српским Нешвилом“. На крају је Тома и званично протествовао, па смо морали да прекинемо са емитовањем програма – прича Јевтић.
Љ.Ђ.
(Круг, мачванске новине, број 17, 1995. године)
Радио се чуо до Срема
За техничку опремљеност радио станице био је задужен Томислав Зарић, који је занат изучио код чувеног мајстора радијске технике Стеве Стојанца. Предајник и пријемник он је направио од половних појачала, микрофони су били кристални и пластични, али је без обзира на то квалитет тона био добар. Програм Радио Бадовинаца чуо се све до Сремске Митровице.