[bws_googleplusone]
Давид Милинковић, ученик првог разреда Шабачке гимназије «наше горе је лист». Геније из Богатића, који је као матурант ОШ «Мика Митровић» освојио признања на којима му се може завидети (злато на Српској физичкој олимпијади, сребро на Српској информатичкој олимпијади, бронзу на Јуниорској балканској олимпијади), крунисао је 2016. годину сребрном медаљом на Интернационалној јуниорској научној олимпијади у Индонезији!
Давид говори о себи и његовој генерацији, таленту, предметима који су њему «баук», али и о озбиљнијим темама о којима би требало да размишљају одрасли.
Како је протекла Олимпијада у Индонезији?
– Олимпијада је протекла веома добро из сваког угла. Такмичарски део су обухватала три теста (два теоријска и један експериментални) из великог дела средњошколског градива физике, хемије и биологије. Тестирање је организовано перфектно, иако није баш лако организовати тест за 300 ученика у истој просторији. И поред такмичарског дела, ова олимпијада била је за мене велико искуство, јер је циљ олимпијаде и да се добро упознамо са локалном културом, као и да видимо све битније знаменитости острва Бали. Екскурзије по острву су биле организоване сваки други дан, и сваки призор је успео да ми потпуно одузме дах. Велики доживљај било је и купање у Индијском океану, из којег смо веома тешко пристали да изађемо. Још једна од веома битних ствари на олимпијади су и другарства која смо склопили са учесницима широм света.
Свестран си ученик, други би помислили да ти баш све иде од руке. Да ли је баш тако и шта је тебе довело до успеха и награда на бројним такмичењима, да ли превасходно рад или још нешто?
– Наравно да ми не иде баш све од руке (не знам да цртам, лоше играм фудбал, историја ми уопште не иде…), али сам веома брзо пронашао области које ми прилично леже. Рад чини велики део сваког успеха, али потребани су и таленат, амбиција, и подршка родитеља, пријатеља и окружења да би до успеха дошло. Код мене су се, изгледа, те коцкице некако идеално сложиле.
Математика, физика, хемија су великом броју твојих вршњака «баук», а теби велика љубав. Шта те «привукло»?
– Све природне науке деле једну заједничку ствар, а то је специфичан начин размишљања, рациналан и логичан. Управо то ме је привукло чак на почетку основне школе, и трудио сам се да у томе максимално истрајем. Вршњаке у потпуности разумем, јер свако од нас је предодређен за нешто, ето, на пример, мени су историја и географија велики „баук“, али многи моји другари се баш проналазе у тим областима. Да сви волимо и радимо исте ствари, свет би био досадан.
Можеш ли да решиш сваки задатак? Како реагујеш и како се сналазиш када наиђеш на «нерешив» проблем? Има ли нершивог проблема?
– Дешава се да ми неки задаци праве проблем, што је природно. Некада одмах погледам решење, а некада пустим да се размишљање крчка пар дана, јер када дођете до решења после дужег времена размишљања, аутоматски постајете најсрећнији човек на планети у том тренутку. У математици постоји нерешивих проблема, и то је доказано, али ако говоримо о осталим природним наукама, постоје само још увек нерешени проблеми. Ниједан проблем, заправо, није потпуно нерешив, и не постоји немогуће, за немогуће је потребно само мало више времена, труда и креативности.
Да ли си превазишао наставни програм у гимназији из предмета у којима си најуспешнији? Како се сналазиш да проширујеш сазнања изван наставног градива и уџбеника?
– Не потпуно, али из неких предмета (на пример, из физике) сам због олимпијаде морао савладати прилично велики део гимназијског градива у кратком временском року. Начина да се знање прошири увек има, интернет је препун чињеница, увек постоје професори жељни додатног рада, а и склопио сам пријатељства са вршњацима широм Србије који су заинтересовани за ствари за које сам и ја, па често размењујемо искуства и знања.
Имаш ли мишљење о томе шта би могло да се промени у школском систему? Да ли су то наставни програми, да ли би требало мењати конвенционални однос ученик – наставник, да ли школе треба да буду опремљеније наставним средствима?
– По мом мишљењу, школски систем је помало „преширок“, и можда би требало дозволити ученицима да се раније определе за области које их занимају, а не претрпавати их масом инфромација које их можда уопште не занимају. Слажем се да сви треба да имамо опште образовање из сваког предмета и области, али у неким тренуцима ми делује да је школски програм много дубљи од основних ствари. То је моје мишљење, мада ипак мислим да сам превише неискусан да бих могао нешто значајно да кажем у вези са овом веома озбиљном темом.
Млад си, али пробај да искажеш свој став о томе да ли су младе генерације којој и ти припадаш, можда, изгубљене генерације је «скренуле» са правг пута, јер живе у времену у којем се форсирају сумњиве вредности или оно што је безвредно?
– Наша генерација јесте скренула са правог пута, то је евидентно, али не сматрам нас кривцима за то, већ оне мало старије, који одлучују шта ће нам бити приказано као добар пример, а шта као лош, и увек некако, као за инат, успеју да обрну та два. Ипак, оптимистичан сам, и мислим да ће се временом праве ствари искристалисати и да ће моја генерација схватити да нам неко директно жели само лоше истичући највеће глупости у први план.
Да ли сматраш да је знање заиста највеће богатство?
– Да, јер знање покреће све, знање се цени увек и свуда, знање је оно што нас је одувек гурало напред, знање нам никако не могу одузети, колико год јако да покушају, и оно најбитније, знање се никада неће потрошити, јер увек ће бити нешто ново за истраживање.
Да ли си размишљао која је то природна наука којој би се посветио, можда и да ти буде животни позив, или мислиш да још није време да се опредељујеш? У чему би могао највише да постигнеш?
– Нисам превише размишљао о даљој будућности, али вероватно се нећу определити само за једну науку, јер све природне науке су прилично повезане. Програмирање и физика су у благом вођству у односу на остале, али до завршетка школовања сигурно има времена и да се предомислим.
Где видиш себе у блиској будућности, после средње школе? Какве су ти жеље, имаш ли планове?
– Тек долази период размишљања о одабиру факултета. Прави план још немам, можда као бледу скицу видим Електротехнички факултет, али ипак, до краја средње школе има доста времена.
Мислиш ли да таленти попут тебе могу у Србији да стекну квалитетно образовање или, можда, и ти желиш да се школујеш у иностранству?
– Факултети у Србији су веома добри и успешни, а наши студенти су прилично цењени и тражени у свету. Желео бих и да, после основних студија, проведем годину-две на специјализацијама у иностранству, али не зато што мислим да нека друга држава има бољи школски систем од нашег, већ зато што желим да видим како се ради и размишља негде другде, јер што више различитих начина размишљања човек види, то је спремнији да своје мишљење уобличи.
Колико си времена током дана посвећен обавезама везаним за школу?
– Зависи од обима обавеза, али и од мог расположења тог дана. Деси се да у раду задатака потпуно изгубим појам о времену, али дешава се и да немам воље са пуно школског рада, и тада не форсирам рад, већ се посветим нечему другом (хобији, друштво, одмор…)
Како проводиш слободно време?
– Свирам гитару већ три године, имао сам неколико јавних наступа, и трудим се да на свирку не гледам као на обавезу, већ као на одмор од школских и такмичарских активности. Генерално, велики сам фанатик за музику, и верујем да ми је у претходним успесима она значајно помогла. Слободно време такође волим да проводим са друштвом, и трудим се да добро балансирам школски и друштвени живот, јер, по мом мишљењу, без једног нема ни другог.
Да ли си некада био у прилици да ти буде непријатно што те много хвале и што си «другачији» од остале, просечне деце? Да ли за себе мислиш да си стварно другачији или само много вреднији и успешнији?
– Мислим да нисам ништа претерано другачији у односу на своје вршњаке, једино што сам имао ту срећу да свој таленат брзо пронађем. Свако има неки таленат, и свако је јако добар у нечему, само неки тај таленат одмах пронађу и раде на њему, а неки га не пронађу, што не значи да не постоји, већ да можда то није таленат из неких области које су истакнутије данас. Али, ко довољно напорно тражи, сигурно ће наћи нешто у чему може бити првак света.
М.М.
Давид је читаоцима Мачва Пресс-а и листа“Ин Мачва“ упутио новогодишњу честитку
