Совљак је мало село. Кад си мали, као по правилу, проблеми су велики. Поједини су слични или исти као у осталим насељима у општини Богатић – село стари, све је више нејаких стараца, празних кућа, а све мање склопљених бракова и деце. И у Совљаку се живи тешко, од пољопривреде углавном, од пролећа до јесени од надница у новониклим воћњацима, а већ другу годину највећи проблем је што нема исправне воде за пиће. Још је већа мука што се зна да за решавање овог проблема треба да прође неколико година и што ће у флаше и балоне још дуго точити пијаћу воду.
– Од 35 узорака воде који су анализирани само у једном није пронађена велика концентрација нитрата. Од фебруара прошле године цистерна ЈКП „Богатић“ свакодневно довлачи исправну воду. Имамо постављену цистерну од хиљаду литара, али она није адекватно обезбеђена. Једанпут је неко сипао неко фарбу унутра. Требало би обезбедити просторију где се она налази, да буде под кључем, али ми не можемо да плаћамо човека који ће је чувати – наводи Душан Радоњић, председник привременог органа села.
Дивља депонија, или како је називају „сточно гробље“ је други горући проблем у Совљаку.
– Највећи проблем имају наши мештани чије су њиве у близини и воћари. Приметили смо да отпад најмање бацају мештани Совљака. Ту доносе да изруче ђубре из Глоговца и Црне Баре, довозе и празне цистерне са фекалијама. Ми не можемо то да исконтролишемо. Требало би ускоро да почне сакупљање отпада по домаћинствима у џакове или канте и да се једном недељно одвози у Богатић, што ће бити добро решење. Међутим, кад то почне и када се затвори депонија, имаћемо и даље проблем са фекалијама – сматра Радоњић.
Совљак је надалеко познато. Овде се налази етно-парк, јединствено очувано сеоско газдинство из 19. века, и где се путници намерници лети одмарају у хладовином столетне липе, а када се одржава „Хајдучко вече“ овде одржава део церемоније старе мачванске свадбе. Совљак је већ уцртан на туристичким мапама, али овде још увек долази мало гостију. То би требало да буде посао Туристичке организације.. Нажалост, неизгледне зграде дома културе и задруге у центру села, симболично подсећају на тешку прошлост и нису баш лепа слика ни за пролазнике прометном саобраћајницом од Богатића до Црне Баре.
– Требало би још да урадимо јавну расвету у Улици Стојана Лазарца. Обраћали смо се Електродистрибуцији да замени дрвене стубове како би се светиљке поставиле, али још нема одговора. Све мештане радује што више нећемо бити једно село у општини без цркве. Из општине су нам обећали да ће већ до краја ове године почети изградња цркве брвнаре – поручује председник Душан Радоњић.
Двеста кућа, житеља све мање
Совљак се смањује, становништво је све старије, живи се у свакодневној колотечени са непрестаном бригом како произвести, продати, школовати децу, једном речју – преживети.
Од пописа 1953. године број становника у Совљаку се непрестано смањује од 50 до 100 душа за десет година. По последњем попису 2011. године Совљак има 202 домаћинства и 554 становника. Младих до 19 година је тек 90, старијих од 50 година 256, док су остали у најбољим годинама да раде и привређују. Школу у Совљаку, у комбинованим одељењима похађа укупно 16 ђака, а у септембру само један је кренуо у први разред.
Становник Совљака, у просеку, има 44,5 године.
Д.Грујић
Фото: Иван Радоњић