Фотографије Ристе Марјановића (59 радова), настале током Првог светског рата, од Церске битке до коначног ослобођена, представљене су вечерас на изложби „Немојте нас заборавити“, аутора историчара Бранислава Станковића, кустоса Народног музеја у Шапцу, а у организацији Народне библиотеке „Јанко Веселиновић“ из Богатића.
Изложба је први пут постављена у Галерији САНУ у Београду 2014. године. За месец дана видело ју је око 20.000 посетилаца, а прошле године је била убедљиво најпосећенија у Србији.
Подсећајући на животни пут Ристе Марјановића, рођеног Шапчанина, захваљујући чијим фотографијама је остало сведочанство о страдању и херојству српских добровољаца и српског народа у Првом светском рату, аутор изложе Бранислав Станковић је рекао:
– Риста Марјановић се на позив Драгутина Димитријевића Аписа вратио у Србију када је почео Велики рат, да би забележио сву трагедију и на крају славу српског народа и војске. Радови који су пред вама су били присутни и на великој савезничкој изложби 1916. године у павиљону Марсан, у Лувру, а затим су пребачени у Лондон и Њујорк. Након сто година, са својим колегама из Музеја града Новог Сада и Војног музеја, а поставку је видело и више десетина хиљада посетилаца у иностранству, потрудио сам се да те радове сакупимо јер су били расути на више места. Ови радови су били на стакленим плочама јер је у то време била таква технологија израде фотографија. Имали смо доста посла да их скенирамо и припремимо у новим технологијама. Верујем да се труд исплатио јер се преко ових фотографија доста може сазнати о Великом рату.
Изложбу је отворио историчар Предраг Марковић.
– Риста Марјановић је био чудо од уметника. Он је радио за часопис Хералд. Радећи за врхунски светски часопис он је научио како се прави врхунски добра фотографија. У то време је то била уметност у повоју, али у овом региону он је један од првих фотографа који је на модеран начин успео да прикаже рат. За разлику од каснијег времена, наша држава је умела да препозна своје људе и она га је повукла из света да би направио ове слике. Фотографије Ристе Марјановића су много помогле нашој држави. Изложбе у Лувру и Лондону су биле изузетно посећене. Људи су се емотивно повезали са Србијом и њеним патњама. Насупрот томе, у рату деведесетих година, једна фотографија из Бијељине је постала симбол српских злочина. Али, ми нисмо умели у том рату да урадимо оно што је урадио Риста Марјановић. Ми можемо да учимо од наших предака како се земља брани не само пушком, већ и сликом и писаном речи. Ми смо Први светски рат прво добили у пропаганди. Риста Марјановић је уз др Арчибалда Рајса био један од људи који је проширио слику страдања и патњи, посебно овог краја који је највише страдао у Великом рату – рекао је Марковић.
Изложба се може разгледати радним данима, у свечаној сали Општине Богатић у времену од 8 до 15 часова, наредних десет дана.
Д. Грујић
