Најпознатија црнобарска снајка, Колумбијка Џенифер родила девојчицу Хану. Принова учврстила љубав и брак младе Колумбијке и Црнобарца Данијела Шокчанића
Тог 17. августа, док су наши олимпијци у Рију водили битке за златне медаље, Данијел Шокчанић је објавио на Фејсбуку како је у 9,45 сати ујутро добио – злато! Супруга Џенифер родила је царским резом у лозничкој болници прелепу девојчицу Хану, дугу 49 центиметара и тешку 3,350 килограма. Црнобарска снајка, Колумбијка Џенифер, донела је срећу и радост у дом Шокчанића и бројну фамилију овде и у далекој Колумбији.
– Тога дана и наредна три кућа је била пуна гостију. Када су супругу и бебу отпустили из болнице, по нашем обичају и даље долази фамилија да донесе бабине. После три недеље обоје се још привикавамо на обавезе око бебе, у чему моја мајка Гордана пуно помаже – прича пресрећан отац Данијел.
Својевремено, као професионални војник научио је да обавља доста «женских» послова, што му сада добро дође.
– Џенифер је јако посвећена беби и она све ради, а ја помажем – кувам, перем, пеглам пелене, заједно купамо бебу. На смену дежурамо, пиљимо у њу непрестано и уживамо. Хана је оно најлепше у нашем заједничком животу који смо започели прошле године након што смо се упознали и неколико месеци дописивали преко Фејсбука. Њеним рођењем наша љубав је постала јача – наставља узбуђено Данијел, признајући да је премро од страха, треме и узбуђења када је бебу први пут узео у наручје.
– Лакше ми је било са пушком – каже у шали.
Не скидајући ни тренутка поглед са детета, Џенифер објашњава како је Хана мало захтевна беба, али без обзира на то, чим шушне у кревецу она и Данијел одмах притрчавају.
– Весела је девојчица, мало плаче, скоро никако, ноћу спава, лепо напредује. За три недеље 600 грама – кратко каже на шпанском језику, а Данијел преводи.
У ормару је педантно је сложена Ханина гардероба, наравно у доминантној розе боје. Део су купили пре порођаја, нешто сада доносе рођаци као поклон, али, опет, скоро сваког дана набаве нешто ново.
– И Џенифер и ја не можемо да одолимо да нешто купимо, замишљајући како ће јој стајати иако знамо да ће колико до зиме прерасти – каже Данијел.
И фамилија у Колумбији је опседнута малом Ханом коју свакодневно неколико пута «гледају» преко Скајпа, а на друштвеним мрежама су поставили колаже са њеним првим фотографијама. Џенифер је у домовини оставила мајку, сестру и два брата који, преноси нам Данијел, једва чекају да им мезимица колико зимус дође у госте.
Прошло је више од годину дана како Џенифер и Данијел живе заједно. Све више разуме наши језик, али тешко изговара, док је највише збуњују неки наши обичаји.
– Кад смо се венчавали никако није могла да схвати зашто јој гости дају новац, тако и сада када фамилија дође да први пут види бебу. Код њих је, на пример, обичај да фамилија долази пре порођаја и тада се доносе поклони за бебу, па после рођења не мора готово ништа да се купује. Зато сад пита: што су нам то донели, када смо ми већ купили – препричава Данијел мале «незгоде» због различитих обичаја код нас и у Колумбији.
Обоје су, међутим, испоштовали стари српски обичај да по рођењу детета иду код кума да би дао име. Више од века старо је кумство са Ковачевићима, а кум Слободан се сагласио са вољом младих родитеља да се девојчица зове Хана.
– Било је доста имена у оптицaју. Бирали смо међу онима која су «згодна» и лепа и у Србији и у Колумбији. Тако је одлучено да се наша ћерка зове Хана Шокчанић Aguirre. Има интернационално име и оба презимена, и српско и колумбијско, и на латиници и на ћирилици – кроз смех додаје Данијел. (М.М.)
Администрација
Црнобарска снајка Џенифер, иако се венчала у Црној Бари, по нашим прописима не може тек тако да добије српско држављанство.
Државна администрација ових дана загорчава живот Данијелу јер никако да добије исправну „крштеницу” за малу Хану. За извод који је добио у Лозници, у МУП-у кажу да није исправан, а у општини су му рекли да не може да прими родитељски додатак зато што мајка није држављанка.
– Бунио сам се и рекао да је дете и моје, на шта су ми рекли да ће испитати мој случај. За дечији додатак, на пример, све је у реду што се тиче папира, а за друго није. Ништа ми није јасно, уморио сам се обилазећи шалтере – каже разочарано Данијел, решавајући да потражи адвоката за помоћ у разрешењу административних перипетија.