У Глушцима се фудбал игра од 1936. године, а последњих 45 година традиционално се окупљају бивши играчи. Ветерани су на терену савладали актуелне првотимце захваљујући голману Бори Будимировићу. „Треће полувреме” протекло у додели признања и дружењу некадашњих и садашњих асова ФК „Горки”
Пише: Анђелко Заблаћански
У Србију је фудбал дошао у пролеће 1896. године. Прву фудбалску лопту у Београд је донео Јеврејин Хуго Були по повратку са школовања у Немачкој. „Кожну играчку“ из студентских дана није сместио међу сувенире донете из Берлина, већ је лопту однео пријатељима из Београдског гимнастичког друштва „Соко“, упоран у намери да омладину заинтересује за нову игру и 12. маја 1896. године основао је Лоптачку секцију. Србија се показала као плодно тле за нову игру и ускоро, већ 19. маја, Београђани су видели прву фудбалску утакмицу. На простору код Небојшине куле испод Калемегдана, чланови Лоптачке секције Гимнастичког друштва „Соко” суграђанима су показали нову игру. О овом догађају известиле су и новине, напомињући да је игра корисна за младиће јер помаже развој мишића.
Од „Задругара” 1936. године…
Године 1919. оформљен је фудбалски савез који је регионално подељен, чиме су се створили услови за формирање већег броја клубова, па је тако до 1930. године само у Београду основан 51 клуб (према подацима Фудбалског савеза Србије). Десет година раније одиграно је прво првенство градских клубова, а три године касније и прво државно првенство.
На подручју општине Богатић 1921. године формиран је први фудбалски клуб „Дрина“ из Бадовинаца, а процват ове игре у нашем крају почиње формирањем ФК „Мачва“ у Богатићу 1929. године.
У Глушцима фудбалски клуб је основан 1936. године под именом „Задругар“, а данашњи назив „Горки“ добија одмах после рата, 1945. године, по глушачком партизану и једном од предвоника комунистичко-револуционарног покрета у овом крају – Илији Бркићу Горком.
Највећи успех глушачки клуб је остварио почетком деведесетих година када је две сезоне играо у Подринско-колубарској лиги за време председниковања сад благопочившег Живорада Жиће Бркића. Много година пре и после тих најславнијих ФК „Горки“ је играо у Окружној лиги, а сад је један од најсталнијих чланова МОЛ Мачва.
Легенде се не заборављају
Иначе, у дугој историји кроз клуб је прошло много добрих фудбалера рођених Глушчана (Драја Росић, Сава Угљешић, Живољуб и Синиша Заблаћански, Жељко Станић и други), али свакако треба издвојити тројицу који су својим талентом одскакали и досезали до прволигашких висина. Најстарији међу њима Бранислав Бане Марковић је провео једно време у београдском Партизану, да би касније наставио у друголигашу Рудару из Велења.
Други, нажалост рано преминули, Веран Костадиновић „догурао“ је до суботичког Спартака, тада прволигаша, да би касније отишао у Немачку где је играо за тамошње трећелигаше. У његову част сваког лета, још од 1993. године, одржава се меморијални турнир који носи његово име.
И на крају, Војислав Будимировић који је играо у београском Чукаричком и неким кипарским клубовима, остаће упамћен као једини Глушчанин који је био позиван на припреме репрезентације, тада СР Југославије и то као најбољи стрелац тадашње Прве лиге.
Признања и дружење
ФК „Горки“ ове године прославља осамдедест година постојања и поводом тога, а уједно и четрдесет пет година окупљања ветерана овог клуба, 2. јула одржана је прослава. Почетак, како то и доликује фудбалерима, одржан је на терену где је одиграна утакмица садашњих и бивших фудбалера ФК „Горког“.
Победили су ветерани и то захваљујући Бори Будимировићу који је одбранио два пенала, јер је у регуларном току меч завршен 3:3.
Прослава је касније настављена у бившем клупском бифеу где су уз пријатну атмосферу додељене захвалнице и дипломе заслужнима.
Најзначајније награде су добили представници СО Богатић, МЗ Глушци и ОФС Богатић.
Награђени су бивши председници клуба: Зоран Синђић, Мома Росић, Драгорад Микуш Граовац, Зоран Лазаревић, а такође и тројица постхумно: Душан Савић, Жића Бркић и Аца Лазаревић.
Награђени су и фудбалери: Бане Марковић, Сава Угљешић, Синиша и Живољуб Заблаћански, Воја Будимировић, Слободан Мајсторовић, Иван Малетић, Раде Крстић и Александар Граовац.
Захвалнице су добили и тренери Предраг Шнекс Димитријевић и Драгољуб Беља Павловић, а такође и дугододишњи секретар клуба Јован Јоца Будимировић.
Марковић, Костадиновић и Будимировић
У дугој историји кроз клуб је прошло много добрих фудбалера рођених Глушчана (Драја Росић, Сава Угљешић, Живољуб и Синиша Заблаћански, Жељко Станић и други), али тројица су својим талентом одскочили и досегли до прволигашких висина – Бранислав Бане Марковић, Веран Костадиновић и Војислав Будимировић