ВЕЛИКИ УСПЕХ – ДА СЕ ПОКЛОНИМО И ЧЕСТИТАМО: ДРАГАН ПЕТРОВИЋ, ГЛУМАЦ ОМЛАДИНСКЕ СЦЕНЕ АП „ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ” ПОСТАО СТУДЕНТ ГЛУМЕ НА ФАКУЛТЕТУ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ
ПИШЕ: Јасмина Живановић
Још одјекује аплауз у препуној сали Дома културе у Богатићу са свечане поделе средњошколских диплома, још бриде дланови од аплаудирања, још се честито нисмо ни опростили, а стижу лепе вести након полагања пријемних испита из Београда, Новог Сада…: „ примљен сам , 26. сам на листи; „11. сам на ФОН-у; „други сам на листи“, „тринаести сам на Саобраћајном“ , „први сам на Правном, …„ примљен сам на ФДУ, шести сам на листи, на буџету сам“ .
Све нас то радује, а ова последња вест посебно. Издвојила се од других, не дешава се сваке године и, догодила се почетком овог јула.
Драган Петровић је примљен на Факултет драмских уметности у Београду, на студијски програм – глума, у једну од најзначајнијих установа уметничког и научног драмског образовања и једну од најпожељнијих високошколских институција у Србији. Није сан. Истина је. Од 350 пријављених кандидата, у ужи избор, након првог дана полагања испита ушао је двадесет један кандидат. Драган је међу њима. На листи примљених , након седмодневнг полагања, је на шестом месту од укупно десет примљених у класи Марије Миленковић. Велики успех. Да се поклонимо и да честитамо.
Од Чичка до – Принципа
Први пут се сусрео са глумом у другом основне. Памти ту дечију представу „ Ливадске приче“
– Био сам Чичак и сећам се да сам се на позорници кретао у колутовима: напред – назад“ .
До краја основне школе, као део аматерске глумачке дружине, игра се на сцени. У првом разреду средње школе постаје члан Омладинске сцене позоришта „Јанко Веселиновић“. Почиње његово озбиљно бављење глумом и размишљање о глуми као животном позиву. Четири средњошколске године теку паралелно са четири позоришне улоге. На фестивалима позоришних, омладинских сцена у Белој Паланци и Јагодини у јесен 2015. године добија награду за најбољу главну мушку улогу у представи „Боинг Боинг“ за улогу Роберта.
– Мени је веома драго што ми је указано једно такво поштовање и што се препознала моја љубав према позоришној игри у којој веома уживам и са којом ћу живети до краја свог живота – Драганове су речи из интервјуа под насловом „Од школске клупе до сцене“ датог својој другарици и партнерки на сцени, Марини Савић, за школски лист „Средњошколац“ у јануару 2016. године.
Марина завршава интервју футуристички: „Надам се да ћеш играти у још успешнијим представама. Желим ти много успеха у будућој глумачкој каријери, да упишеш и успешно завршиш факултет који желиш (ФДУ). Хвала Драгане”!
Две награде за исту улогу у два града, два признања жирија са познатим глумцима на челу, Ирфаном Менсуром и Иваном Бекјаревим, утиру му пут којим ће ићи све до пријема у прву годину основних академских студија на Факултету драмских уметности.
Успех без резерве
Он је, за разлику од својих другова који су се припремали из задатих предмета: математике, историје, страног језика, социологије…, имао слободу да изабере садржаје са којима ће показати своје способности и могућности. Слободан да бира, себе је одредио сопственим избором. Одабрао је монолог Кир Јање из истоименог дела Јована Стерије Поповића, монолог монаха Лаврентија из Шекспирове драме „Ромео и Јулија“, свештеника широких погледа, високоумног, мудрог, племенитог, храброг и одговорног и 27. и 28. Шекспиров сонет: „ постељи журим изморен од рада – о ко ће овај умор да утажи? …..
– Сам се припремао за полагање пријемног. Престао је са вежбањем оног момента кад је проценио да је урадио најбоље што је могао и почео да размишља како ће „преживети“ када му буду рекли да је примљен. Резервни план као да није ни имао. Испоставиће се да му није био ни потребан – рећи ће његов разредни, професор Александар Ђурић, на вест о Драгановом успеху.
На аматерским даскама остаје осам представа у којима је играо, стасавао, учио…. осетио најстресније и најмоћније тренутке. Аматеризам је заменио будућом професијом и животним позивом. Открио је смисао своје егзистенције у глуми, открио је свој „кључ универзума“, а ту лежи основна мотивациона снага за испуњење и задовољавање његове воље за смислом у животу. И ништа на свету не помаже тако делотворно као сазнање да живот има смисао и да постоје задаци који га у животу чекају. Драган зна да и најдужи пут почиње првим кораком. Први корак је успешно савладао. Зна и да је човек стално кретање и стално формирање. На још неутабаним стазама неће бити ослобођен ни неуспеха, ни стреса, ни одрицања, ни напетости између оног што је већ постигао и оног што још мора да уради, тачније између онога што већ јесте и онога што тек треба да постане.
Огроман таленат
Шта Драган већ јесте?
– Спонтан и духовит, поседује харизму и шарм, омиљен је у друштву, врло природан, скроман, опчињен филмом и глумом….Његова скромност и опуштеност му гарантују потребну смиреност и сигурност, а таленат ће га сигурно водити до значајних успеха – наставља да га описује његов разредни .
Упоран, храбар, самокритичан и одговоран према себи и својим родитељима, од којих добија велику подршку. И према другима. Нама који смо уз њега старили недостајаће његово „Добар дан! Како сте?“ Један од ретких који вас то пита зато што жели стварно да зна како сте ви тога дана.
Његови другови са којима је стасавао у школској клупи (растао) пишу о њему:
„Драган Петровић – Гаги ЦАР! Разлог због ког смо ишли у школу, најпозитивнији човек ког смо упознали. Сви даљи коментари били би сувишни.“ (преузето из школског листа „Средњошколац“, јун 2016.).
И са писањем текста се овде стаје.
Пратићемо га до Куће славних. Када буде у њој нека се окрене и провири кроз прозор. Видеће своје родитеље и друге њему значајне људе који су прошли кроз његов живот и оставили трага.
И дуго ће му аплаудирати.
Дуго.
Фотографије: приватна архива
