Имају ли емоције памет?
Пише: Др Милена Мартиновић, специјалиста психијатрије
Када нас преплави туга, обузме бес или жудња, када се превише заљубимо и у страху тргнемо, то су нас „емоције узеле под своје“. Вештине емоционалне интелигенције нам помажу да се извучемо из „канџи“ емоција и да их преокренемо, употребимо за остваривање циљева.
Да ли сте у стању да се опустите и у потпуности контролишете свој живот?
Умете ли да уживате у малим животним задовољствима?
Када вас нешто нервира, можете ли довољно брзо да се смирите?
Ако вам неко прави проблем, можете ли лако да причате са том особом о томе?
Умете ли да се допаднете другима?
Да ли лако окривљујете друге?
Да ли се често догађа да под утицајем емоција радите супротно својим интересима?
Можете ли дуго да будете љути на особе које су вам учиниле нешто лоше?
Да ли вам је тешко да вештачки показујете задовољство и лажне емоције?
Да ли се при доношењу одлука руководите интуицијом?
Емоције су саставни део живота, неодвојиве су од личности и представљају реакцију на животна збивања. Крајем 20. века појава књиге „Емоционална интелигенција“ Данијела Големана, отвара врата емоционалне писмености.
Значај емоционалне интелигенције је последњих година врућа тема у психолошким и психијатријским круговима. Емоције које су ван контроле могу да учине да се чак и најинтелигентније особе понашају на начин који није баш најразумнији. Успех и задовољство животом далеко више зависи од EQ (коефицијент емоционалне интелигенције) него од IQ (коефицијент интелигенције).
EQ је мерило оних особина личности које су бројним истраживањима потврђене као значајне за успешан и квалитетан живот. Људи са високим EQ имају контролу над својим емоцијама и импулсима. То су људи од поверења, поштени, савесни, поуздани и одговорни. Они су флексибилни и способни да се прилагоде променама. Уједно, отворени су за конструктивне критике, новитете, нове необичне идеје. Људи са високим EQ су свесни ограничења својих способности и имају разумна очекивања. Показано је да емоционална интелигенција помаже људима да јасније мисле, да успешно комуницирају са другима, да смање број црно-белих представа и да развију заједништво са другима у групи. Емоционално зрела особа је отворена и спремна за развој, раст и стабилност. Личност са високим EQ има способност да се потпуно одвоји од своје емоционалне реакције на узнемирујући догађај, а онда логички сагледа шта се уствари заиста догодило.
Емоционална интелигенција садржи пет основних димензија.
- познавање својих емоција
- управљање својим емоцијама
- препознавање емоција других
- управљање односима са другима
- мотивисање самог себе за постизање циља.
Блиска повезаност EQ и мотивације је главни разлог зашто висок IQ аутоматски не обезбеђује успех у животу. Мотивација која је повезана са EQ је кључна компонента успеха и достигнућа.
Упознати самог себе
Да сте речима могли да опишете своје осећање, оно би било ваше.
Иако на први поглед мислимо да су наша осећања јасна, ако се дубље замислимо, сетимо се тренутака када смо били несвесни својих осећања и када смо их тек касније освестили. Самопосматрање или самосвест је под утицајем најмлађег дела мозга. Бити самосвестан значи бити свестан и нашег расположења, као и мисли које то расположење прате. Наиме, сматра се да је логика коњ кога појашемо тек када нам емоције одреде пут. Самосвесни људи имају умнији емоционални живот. Спознаја сопствених емоција може да буде основа другим особинама. Те особе су самосталне и свесне сопствених осећања, доброг су психичког здравља и на позитиван начин гледају на живот. Када су лоше расположени, њих то не опседа и у стању су да брзо савладају нерасположење.
Постоје људи који често падају под утицај емоција, тешко им се одупиру, као да осећања њима управљају. Они ретко покушају да избегну лоша расположења и осећају да немају контролу над сопственим животом. Често су скрхани и без наде.
Помирљивим особама је јасно шта осећају, мире се са осећањима и прихватају их, не покушавају да их промене.
Емоционална равнодушност представља поремећај који психијатри називају алекситимија. Таквим људима недостају речи којима би описали своје осећање. Њихов проблем је у разликовању осећаја, емоција и телесних симптома, тако да могу да кажу да им „игра стомак“, „стоји кнедла у грлу“, „лупа срце“, „да се зноје“, а да притом неће рећи да су напети. Није тачно да овакве особе никада не осећају, оне једноставно не знају каква су њихова осећања, њима у потпуности недостаје вештина емоционалне интелигенције самосвест.