Општина Богатић међу највреднијим у Србији у поступку пописа нелегално саграђених објеката. Досад пописано више од шест хиљада грађевина у 10 насеља.
Први озакоњени објекти у општини Богатић су две породичне куће у Црној Бари и Глоговцу, за које су власници захтеве за легалилизацију поднели по неком од старијих закона
Уместо крајем новембра прошле године, када је ступио на снагу Закон о озакоњењу, због кашњења државе у прописивању документације, попис нелегално саграђених објеката у општини Богатић је почео 11. јануара ове године.
– Општинска управа је усвојила план и динамику спровођења пописа нелегалних објеката и, иако нескромно, можемо се похвалити да се овај посао обавља веома успешно за разлику од појединих локалних самоуправа које су тек на почетку. Досад су пописани нелегални објекти у десет од четрнаест насеља на подручју општине. Свакодневно је на терену ангажовано између 15 и 20 пописивача – рекао је Бранко Даниловић, начелник Општинске управе.
Агилни грађевински инспектор Зоран Арсеновић координира рад пописивача.
– Они су досад евидентирали више од шест хиљада објеката саграђених без дозволе у Богатићу, Белотићу, Метковићу, Узвећу, Салашу Црнобарском, Бановом Пољу, Клењу, Дубљу и Глушцима. Истовремено, за подручје Богатића досад је послато око хиљаду обавештења грађанима код којих су пописани нелегални објекти, чиме они улазе у процес озакоњења – каже Арсеновић.
Урбаниста Драган Јосиповић из Одељња за урбанизам, грађевинарство, стамбено-комунлане послове и заштиту животне средине истиче да је одзив грађана којима су послата прва обавештења, у законском року, веома скроман.
– Прво обавештење које смо послали односи се на утврђивање власништва на објекту или парцели. Странка се позива да у року од месец дана достави доказ о власништву. Када тај докуменат достави проверава се дали објекат може да буде озакоњен, на основу услова из планског документа – каже Јосиповић.
Већина грађана, по старој навици, при истеку рока достави документацију. Следећих месец дана, уколико су испуњени услови за озакоњење, од странке се тражи да прибави елаборат геодетских радова у случају да објекти нису снимљени у катастру. Уколико јесу снимљени, потребно је прибавити копију плана. Такође, мора да се уради технички извештај о стању објекта – објашњава Јосиповић.
У овој фази озакоњења власници нелегалних објеката имаће трошкове геометара и лиценцираних пројектаната. Већи проблем, међутим, може да буде како испоштовати рок од месец дана јер на подручју општине раде само две геометарске агенције. У случају када би свих хиљаду власника нелегалних објеката, који су у први мах добили решења о рушењу и поступку озакоњења, желели да у законском року обаве геометарско снимање, тешко да би капацитет две агенције то могао да поднесе.
На самом крају поступка озакоњења, власник се обавештава о такси коју треба да плати. Законом је прописана висина таксе која за објекте површине до 100 квадрата, којих је највише, износи 5.000 динара. Са трошковима геометра и пројектанта, озакоњење једног објекта до стотину квадрата коштало би око 25.000 динара. За куће и станове површине од 100 до 200 квадрата такса износи 15.000 динара, а од 200 до 300 такса је 20.000 динара.
Међу више од шест хиљада пописаних дивље саграђених објеката највише је економских, помоћних, складишних и других објеката. За сваки од њих, власник мора да плати таксу од 5.000 динара, без обзира на површину. Шупе, гараже, сењаци, чардаци и амбари, као и сви други што сеоска домаћинства поседују, мораће да се озаконе.
Први озакоњени објекти су две породичне куће у Црној Бари и Глоговцу, за које су власници захтеве за легалилизацију поднели по неком од старијих закона. Према проценама урбаниста, на подручју општине Богатић биће око десет хиљада нелегалних објеката. Осим што је извесно да ће у законском року бити пописани, када ће бити легални нико не може да прогнозира. У сваком случају ради се о – годинама.
Д.Г.