Ко год формира владајућу већину, ако у наредне четири године не заврши канализацију, боље да на наредне изборе не излази.
У предизборним обраћањима, пред 24. април, сви представници странака су се „хватали“ за завршетак изградње канализационе мреже у општини Богатић. Поједини као да нису били свесни да су не тако давно, пре четири године – обећавали исто! И они пре њих, уназад све до 1997. године када је постављено првих 12,5 километара колектора. Еј, пре двадесет година! У прошлом веку!!!
Дакле, градња канализације је почела пре „демократских промена“, а за две деценије није окончана. После 11 година (2008.) колектор је састављен и цеви су у земљи затрпане целом дужином, а после 15 година (2012.) изграђена потисно-црна станица.
Пред изборе 2008. обећаваше да ће „запети“, досађивати код републике и на сваки начин обезбедити паре да се канализација заврши.
И пред изборе 2012. године – такође.
И 2016. – опет обећања.
Доста је било обећања. Народу је преко главе пуних, преливених и изливених септичких јама и смрада фекалија под прозором.
Ко зна шта се сада (после двадесет година) налази у цевима затрпаним од Богатића до Саве?
Ко зна колико још, уствари новца треба да се канализација заврши?
Ко зна да ли пројекат после двадесет година још има „рок трајања“?
Деца у скоро свим школама знају да је вода коју пију хлорисана и денитрификована, иначе би била неупотребљива и били би приморани свакодневно да је купују.
Врапци знају да у Мачви скоро да нема прописне септичке јаме: двокоморне, бетонске, водопропусне. И да „грађевине“ које називамо септичким јамама нису ништа друго до рупе. Да не спомињемо фекалијама преплављене старе бунаре и патентирани изум побијања цеви кроз дно тих рупа (назови септичких јама) да се не би празниле, а фекалије директно отичу у водоносни слој.
Е, ко год је ове 2016. године народу говорио да ће завршити канализацију мора схватити да је изрекао озбиљно обећање и да га народ држи за реч.
Ко год формира владајућу већину, ако у наредне четири године не заврши канализацију, боље да на наредне изборе не излази.
Д. Грујић