Поводом премијере Орвелове „1984“, у четвртак 12. маја у Дому културе у Богатићу, на занимљиво арт полиграфско тестирање позвали смо ИВАНА ТОМАШЕВИЋА, редитеља представе.
ИВАН ТОМАШЕВИЋ је рођен 1959. године у Ваљеву. Првак је Шабачког позоришта, члан Удружења драмских уметника и Удружења драмских писаца.
Као глумац остварио је запажене улоге у позоришту, на филму и телевизији, у земљи и иностранству, аутор је више драмских текстова, редитељ.
У Позоришту „Јанко Веселиновић“ режирао је три последње представе на репертоару: Свети Георгије убива аждаху, Путујуће позоришите Рикоти и 1984.
Јесте ли постигли највећи успех у каријери?
- Нормално је да мислим да нисам.
Да нисте глумац, чиме бисте се бавили?
- Можда сликарством.
Шта је у савременом друштву глумац – господин или…?
- Код нас не.
Да ли сте били у искушењу да одете из земље и зашто?
- Одлазио сам али нисам осетио потребу да тамо останем.
Да ли сте бар једном помислили да „дигнете руке“ од глумачког позива и зашто?
- Не.
Који текст сте најтеже научили?
- Пионирску заклетву.
Да ли сте одбили неку улогу и зашто?
- Да, једном. Није ми се свидео редитељски приступ.
Коју улогу прижељкујете, а нису Вам је понудили?
- Још је нисам открио.
Улога коју још нисте одиграли, а имате велику жељу да је добијете?
- Још је нема.
Улога којом сте се осетили потпуно задовољним?
- Има их доста. У свакој нађем задовољство.
Како се носите са критиком (од колега, публике)?
- Волим да их чујем. Драгоцене су у сваком случају.
Слушате ли редитеља беспоговорно?
- Не. Најбоље је када се „нађемо“.
Када се спусти завеса у позоришту или клапа на снимању – шта после тога прво помислите?
- Размишљам како је било.
Шта бисте саветовали младом човеку који жели да постане глумац – да одустане или да прати своју визију?
- Да прати своју визију, али да има и алтернативу
Ваш став о глумцима и политичком ангажовању?
- То су глумци који губе углед и време.
Шта мислите о политичарима у култури?
- Ништа.
Који колега на српској глумачкој сцени Вас фасцинира и зашто?
- Имамо доста сјајних глумаца.
Где сте „као риба у води“ – у позоришту или на филмској траци? Зашто?
- Ако умеш, лепо је пливати и ту и тамо.
Јесу ли Вас некада „израдили“ за хонорар?
- Да, више пута.
Испуњавате ли професионалне договоре или сте их бар једном „изврдали“?
- Увек испуњавам до краја.
Да Вам понуде директорско место или државни посао, Ви бисте…?
- Размислио и одбио.
Да ли „култура нема цену“ или је, можда, потцењена?
- Ако је накада буде код нас, требало би да има цену.
Шта радите кад ништа не радите?
- Свашта.
Читате ли, шта се последње прочитали?
- Да. Последње, нека позоришна дела.
Која музика Вас опушта, можда помаже у послу, а која Вас нервира?
- У послу ме инспирише класика. Ону коју не волим и не слушам, па ме и не нервира.
Шта Вас нервира – у послу, у друштву…
- Људи који не чују ставове других.
Да ли сте због нечега гневни?
- Највише због људи који не уважавају мишљење других.
Да ли сте због нечега разочарани?
- Због неких ствари које чине горе наведени људи.
Шта Вас чини срећним?
- Породица, али и неке ситнице.
Неостварена лична жеља или амбиција …
- Немам нешто посебно.
Која лична особина Вам се не свиђа (код Вас)?
- Можда мало више обзирности и стрпљења него што је неопходно.
Која особина Вам се не допада код људи (уопште)?
- Сујета, глупост, охолост…
Које особине цените код мушкарца, а које код жена?
- Код мушкараца: стрпљење, разложност и праведност
- Код жена: топлину, нежност и разумевање
Да ли иза успешног мушкарца увек стоји успешна жена?
- Дешава се, врло је могуће.
Да ли су у лажи, заиста, „кратке ноге“?
- Кратке или дуге, на крају се саплету.
Јесте ли бар једном слагали, када и зашто?
- А ко није?
Шта помислите када Вас тапшу по рамену?
- Ко ли ми је иза леђа?
Са ким делите тајне (приватне и професионалне)?
- Са супругом-колегиницом.
Имате ли свој животни и професионални мото?
- „Само полако“
Како замишљате пензионерске дане?
- Радно.
Д.Г.
Насловна фотогрфија: Фејсбук Иван Томашевић