DRAGANA KORAĆ, ODBORNICA JEDINSTVENE SRBIJE
Moja generacija odrastala je, u kako stariji imaju običaj da kažu, strašnim vremenima. Tranzicija, ratovi, bombardovanje, politička nestabilnost, ekonomski jad, i tako dalje. Sazrevali smo na mnogo drugačijim vrednostima nego generacije pre nas i to nas je učinilo ranjivim. Ipak se od nas, verovatno s pravom, očekuje da danas preuzmemo odgovornost i inicijativu kako bismo ispravili greške iz prošlosti i učinili ovo društvo boljim.
Opština Bogatić je niti bolja niti gora od većine ostalih, u smislu poštovanja rodne ravnopravnosti, podsticanja za žensko preduzetništvo, inicijativa za njihovu emnacipaciju i povećanje učešća žena u donošenju svakodnevnih odluka i pravila u društveno-političkom životu naše zajednice.
To je problem. Taj prosek je veliki problem, jer svi znamo koliko naša opština i naše sugrađanke imaju potencijala. Da ne govorim o mladima, koji bez posla imaju ogromne količine slobodnog vremena i koji u najboljem slučaju pronađu uhlebljenje ili u drugom gradu ili još gore u drugoj državi.
Ja sam na sreću, dobila šansu da utičem i menjam svakodnevne okolnosti, ali ipak i danas, na žalost, izostaje veća podrška u tom smislu.
Bilo bi odlično kada bi naša opština potpuno primenila program političke organizacije kojoj ja pripadam, međutim to za sada nije moguće i to iz nekoliko razloga. Prvi je svakako nerazvijena privreda u opštini, a drugi očigledan nedostatak konsezusa političkih faktora oko dnevnih pitanja, što odvlači i pažnju i energiju sa velikih stvari. Ipak, postoje načini i putevi…
Zbog svega ovoga, prvi korak ka nužnom ekonomskom osnaživanju žena i mladih je obrazovanje i formalno i neformalno. Dodatne obuke, prekvalifikacije, dobro razrađen koncept ženskog preduzetništva, usklađivanje sa potrebama na tržištu rada. Sobzirom na činjenicu da smo ruralno područje i da ovde zaista, i to nije prazna priča, ima mnogo potencijala, dodatno obrazovanje i udruživanje mladih, stvorilo bi jednu potpuno novu energiju kojom bi se realizovale velike promene u našoj zajednici. To zahteva koordinisan rad i finansijsku pomoć apsolutno svih. Od opštine, preko Centra za socijalni rad, do Skupštine opštine, ustanova kulture, vaspitno –obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova i tako dalje. Problemi seoskih žena su identifikovani kao „posebni“ ili jedinstveni pa se u čitavom svetu obeležava Dan seoskih žena, 15. oktobra. Dakle na ovako kompleksan problem treba odgovoriti jednoglasno i pre svega institucionalno!
Zamislite drage dame, šta bi se desilo da svaka od ovih pobrojanih ustanova i institucija samo u našoj opštini, ima samo jednom nedeljno neku vrstu seminara ili obuke za žene u skladu sa onim čime se bavi?
Mislim da je taj koncept ostvariv, inače ne bih bila ovde gde jesam.
Srećan vam Dan žena. Želim vam da imate više poverenja u sebe i u one koje ste delegirali da za vas donose odluke. Sigurna sam da je ispred nas lepa, „ženska“ budućnost.
DUŠICA ĐURIČIĆ, ODBORNICA NOVE SRBIJE
Ukoliko opština Bogatić želi i hoće da napreduje, mora se rešiti jedno od gorućih pitanja, a to je stavljanje u funkciju kanalizacione mreže. Moramo biti svesni da u 21. veku ne možemo očekivati nikakve investicije bez rešenosti svake buduće vlasti da se dovrši nešto što je već započeto i na čemu iznova i iznova mi odbornici moramo insistirati.
Jedan od životnih prioriteta za nas Mačvane je izgradnja i sanacija nasipa koji će nas čuvati od poplava i da nam se nikada ne ponovi 2014. godina u kojoj smo strepeli od popuštanja bedema na Drini i prodora vode, ne samo na naše plodne njive, nego i u naseljena mesta.
Lično sam ponosna na sve radove koje je JP “Direkcija za građevinsko zemljište, puteve i izgradnju“ uradila dok je na čelu direkcije bio gospodin Siniša Puzić. Insistiraću da se nastave radovi na putnoj i drugoj infrastrukturi, i nešto što smo davno zacrtali kao stranaka, a to je da svaka seoska sredina mora imati trotoar, kako bi se naša deca bezbednije vraćala svojim kućama.
Kao žena sam zabrinuta zbog porasta nasilja u porodici, a kao profesor zbog poremećenog sistema vrednosti među učenicima.
Moji planovi i želje za našu Mačvu su mnogo veći nego što u jedan tekst može da stane (eksploatacija tople vode, završetak hale, posao za mlade…) ali malo po malo sa dobrim i obrazovanim ljudima mnogo toga možemo uraditi.
Na kraju, svim ženama želim da budu nosioci novih ideja i što veće učešće u društvenom i političkom životu opštine Bogatić. Ovom prilikom želim da pripadnicama lepšeg i nežnijeg pola čestitam 8. mart.
NADA LOVČEVIĆ, ODBORNICA SOCIJALISTIČKE PARTIJE SRBIJE
Biti odbornik Skupštine opštine je čast za svakog građanina, a naročito kada su žene u pitanju. Jer, samo svaka treća se nalazi na spisku odbornika. Toliko o ravnopravnosti polova.
Imala sam čast da od Socijalističke partije Bogatića budem predložena na listu odbornika, a da me građani, simpatizeri i članovi SPS izaberu za odbornika.
To nije nimalo zahvalna obaveza. Treba slušati išto ti se ne sluša, učestvovati u diskusijama, glasati nekada i za ono za šta lično nisi opredeljena jer koaliciju čini više partija čiji se pogledi i programi u nečemu baš i ne podudaraju.
Ne možemo kao odbornici mnogo da učinimo na prosperitetu i završetku nekih za
život vrlo bitnih investicija, na primer kanalizacije pošto to zavisi od nedostatka sredstava. Međutim, neslaganje i stranački obračuni ponekad dovode da se ne realizuje započeto, iako bi moglo, da toga nema.
Da bi naša opština imala budućnost, da bi se mladi zadržali i zasnovali porodice na ovom području, možda bi mogle da doprinesu neke od mojih ideja.
Trebalo bi okupiti tim sposobnih mladih ljudi koji bi svojim projektima privukli sredstva iz evropskih fondova. Mi posedujemo resurse za nadgradnju, bogata smo opština, ne zovemo se uzalud Bogatić. Samo treba ulagati u prave projekte.
Svi znamo da je topla voda neiskorišćen prirodni resurs. Mogu se graditi plastenici, bazeni, razvijati organska poljoprivreda. Kada bi bilo više pojedinačnih projekata, možda bi se na ovom polju moglo krenuti sa mrtve tačke.
Mi smo poljoprivredni kraj ali, na žalost, samo sirovinska baza. Zašto se brašno koje se dobija od pšenice sa naših njiva ne bi kod nas i prerađivalo?
Naše poljoprivrednike treba edukovati i usmeravati, organizovati i finansirati da počnu uzgajanje na većim površinama kultura koje donose veću zaradu od pšenice i kukuruza. Koliko se kod nas uzgaja lekovito bilje? Ili cveće? Našem području trebaju hladnjače u kojima bi se skladištilo voće i povrće koje se sve više uzgaja. Da se poljoprivrednicima omogući da ih prodaju kada na tržištu budu više cene. Takođe, proizvedeno voće bi moglo da se prerađuje ukoliko bi se sagradio neki industrijski pogon, makar i sa malim kapacitetom, da se preradi samo voće sa našeg terena.
Izgradnja industrijskih pogona za preradu bi doprinela zapošljavanju mladih. Zadržavanjem stručnih mladih ljudi opština bi ekonomski ojačala i postala područje u kojem se rado živi, a ne opština iz koje se zbog odsustva perspektive i dalje odlazi u velike gradove.
KATARINA MIJATOVIĆ, ODBORNICA SRPSKE NAPREDNE STRANKE
Rodna ravnopravnost još nije dostignuta, a žene se susreće sa velikim brojem problema u svakodnevnom životu, u pokušaju da ostvare svoje Ustvom zagarantovano pravo. U ovoj jednoj rečenici je sažeta suština položaja žene u današnjem savremenom društvu, kako na nivou Republike Srbije, tako i na teritoriji Opštine Bogatić.
Iako formalno-pravno posmatano žene i muškarci u Srbiji imaju jednaka prava, socijalno-ekonomski status žena je znatno u gorem, nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce. Naša zemlja je napravila veliki iskorak i pomak napred kada je u pitanju unapređenje položaja žena.
Donešeni su krovni akti koji doprinose stvaranju boljih uslova za položaj žena u društvu. I to: strategija za unapređenje položaja žena i Zakon o ravopravnosti polova, kojim se položaj i uloga žena ističe u prvi plan. Ali, to nije dovoljno i trebalo bi u budućnosti više raditi na tom polju.
Žene se susreću sa mnogobrojnim problemima, a diskriminacija na osnovu pola je jedan od najraširenijih vidova diskriminacije. Po meni, ključni uzrok ove pojave su ukorenjeni tradicionalni stereotipi u vezi sa ulogom žena u porodici široj zajednici. Posebno su ugrožene određene „osetljive“ grupe žena, kao što su: samohrane majke, žene drugačije seksualne orijentacije, žene sa invaliditetom itd. Takođe su i dalje prisutni oblici diskriminacije prema ženama zbog trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva i itekako prisutnog uznemiravanja na poslu – mobinga. Činjenica je da se u današnje vreme znatno povećava broj žena u političkom životu pre svega zbog izmena izbornog zakona, pa je u skladu sa tim i veće učešće dama u lokalnim samoupravama u donošenju značajnih odluka.
Bez obzira na sve pozitivne promene, statistički podaci kažu da su danas u Srbiji samo 5 posto žena predsednici opština, 29 posto odbornici i 27 posto poslanici.
Što se tiče opštine Bogatić sve prethodno se može u potpunosti preslikati na stanje u našoj opštini. Kao odbornik Skupštine opštine Bogatić ispred Srpske Napredne Stranke, zalagala sam se da se naš „ženski“ glas čuje što više i pokušala skrenuti pažnju na suštinske probleme nas žena. Tu pre svega mislim na najveći problem žena danas, a to je nemogućnost zaposlenja zbog činjenice što u Bogatiću još nije stvoren privredni ambijent da bi se stopa zaposlenosti podigla na viši nivo.
Na naš tradicionalni praznik, 8. mart, prethodnih godina smo organizovali razne aktivnosti u cilju promocije nas žena. Imali smo štand u centru opštine gde smo srdačnim razgovorima sa našim sugrađankama saslušali njihove probleme, pokušali i nešto uspeli da kroz organe opštine pomognemo i realizujemo. Sve je to simbolično. Ali, neki koraci su učinjeni, istina mali, ali sa verom da će u budućnosti biti veći i duži sve u cilju naše bolje zastupljenosti i stvaranja što je moguće boljih uslova života za sve pripadnice lepšeg pola.
Svima čestitam 8. mart, naš Dan, uz ispunjenje svih želja.