Na placu koji su svom selu i opštini poklonili Milanka – Coka (69) i Živodar Žilac Radukić (70) u Dublja izgrađena nova zdravstvena ambulanta koja će uskoro biti predata meštanima ovog sela na korišćenje. Prethodno, u ponedeljak će Opštinsko veće doneti odluku o prenosu ambulante na upravljanje Domu zdravlja „Bogatić“.
Milanku i Živodara Radukića zna celo Dublje. O njima lepo govore. Od tako plemenitih ljudi se i mogao očekivati više nego plemenit gest – da svoj plac poklone za izgradnju zdravstvene ambulante.
– Kada se u selu pročulo za tu našu odluku, velika većina ljudi je pohvalno pričala o našem potezu. Prilazili su i govorili: Žilac, svaka vam čast! Bilo je, ali manje, onih koji su iz nama nepoznatog razloga govorili da smo dobili pare, a pričamo da smo plac poklonili. Zbog ljubomore, zavisti ili ko zna čega su tako govorili, možda i u šali znajući da sam veliki šaljivdžija – priča Živodar.
Na placu, uz njihovu porodičnu kuću, sagrađena je zdravstvena ambulanta. Milanka i Živodar sa ponosom posmatraju novo zdanje, zadovoljni što je sve urađeno kako su i oni zamišljali i što će ubuduće njihovi sugrađani kod lekara dolaziti u novu ambulantu.
Odlučujući se da plac poklone opštini da se na njemu zida nova ambulanta, Milanka i Živodar su i sebe učinili srećnijim nego što jesu. Iz skladnog braka koji traje četiri decenije, nažalost, nemaju potomke koji bi nasledili imovinu, ali su ovim potezom nasledstvo preneli svim meštanima Dublja. Ima još dosta imovine koju bi rado ostavili porodici sa decom koja bi došla da sa njima živi, radi na imanju, pomaže u starosti kojom koračaju.
– Imali smo tri porodice koje su bile zainteresovane, ali nije išlo kako smo mislili – pričaju supružnici koji su i danas podrška jedno drugom, u dobru i u nevolji.
– Ne žalimo se na život, koji nas nije mazio. Od kada znamo za sebe radili smo. Ja u „Naminoj“ robnoj kući u Šapcu, a Živodar je sa 15 godina seo za volan autobusa i kamiona. Bio je među prvim autobuskim prevoznicima u Srbiji i na točkovima je prokrstario celu Evropu – priča Milanka.
U dvorištu je uz tri traktora i sva mehanizacija. Iako u godinama Živodar obrađuje svoju i zemlju koju uzima u zakup. Rizikuje, kaže, ali ne može da sedi iako jedne godine „prođe dobro“, a nekad zbog suše „bude u minusu dve hiljade evra“. Jedini stalni prihod u kući je skromna penzija koju je Milanka zaradila. Uz rad, njihov brak oplemenjuju ljubav i neizmerna pažnja koju jedno drugom poklanjaju, a vedrinu unosi i Živodarov smisao za humor.
– Oduvek smo letovali zajedno na moru ili na Zlatiboru, umeli da se zabavimo i provedemo. Milanka i danas ide svake godine u Grčku na odmor, a ja ostanem da čuvam kuću. Za tili čas se dogovorimo, sednemo u auto i odemo na ručak u restoran, kafanu… – priča Živodar.
Ispraćajući nas, domaćini su nam pokazali novu zdravstvenu ambulantu. Koračaju u duboku starost koja će im zbog njihove dobrote, plemenitosti i ljubavi koju šire garantovano biti lepa, znaju da „treće doba“ donosi i zdravstvene probleme. Skoro u glas Milanka i Živodar rekoše da očekuju da im se, u slučaju da im zatreba zdravstvena nega, vrati bar malo njihove dobrote.
- V. Jevtić